Дан 12 - Крај

Устајем под мало жешћим бедаком јер ми је некако све брзо прошло. Kao последњу ставку одлазимо у IHOP (International House of Pancakes), ланац брзе хране који се, јелте, специјализује у палачинкама. Ја наручујем breakfast sampler (пире, препржен суви врат, сланиница, 2 кобасичице и 2 палачинке). Палачинке у САД су наравно дебље, и стављају онај њихов сируп од јавора, али фора за коју нисам знао је да они на вреле палачинке ставе кришкицу путера која се отопи, сунђерасте палачинке све то лепо упију, то се све лепо прелије сирупом од јавора, боровнице, јагоде и/ли пекана (изгледа као бадем, има укус ораха), загризе и умрете од слатког греха и хедонизма.

Одлазимо кући, ja се пакујем, сликам кућу, поздрављам се са Миси (њој ћу, ценим, највише недостајати, мажење све у шеснаест). Kрећемо ка Хјустону, Сузи штрика држаче за крпе (практична стварчица, направи се као дугме на разним крпама и пешкирима тако да могу лакше да се окаче на кваке и закачаљке). Ту улазимо у огромну саобраћајну гужву (о. Димитрије: ,,Хвала Богу па не живим у Хјустону''), оне су овде свакодневне и практично вам продуже пут за око сат времена током rush hour-a. Стижемо до аеродрома, последњи поздрави (живо) са о. Димитријем и Сузаном, много ми криво што одлазим од њих, много ми драго што се враћам мојима.

Пут назад ми прошао нешто брже него долазак, чисто субјективан осећај, опет одгледао у цугу четири филма: The Winter's Tale (жали Боже времена), Charlie St. Cloud (безвезњикав али гледљив), Ђаво носи праду (комедија са Мерил Стрип, а све што Мерил Стрип такне се претвори у злато) и Les Miserables (филм-мјузикл заснован на чувеној књизи Виктора Игоа, сцена када бискуп ослобађа пљачкаша који га је покрао је међу најлепшим које сам икада видео). Седео сам поред две Либанке католкиње, око 60 година свака, ова поред мене се никако није сналазила са touchscreen-ом, ја безуспешно покушао да објасним најосновније принципе истог њој без икаквог успеха, шизео сам од њеног насумичног тапкања по монитору.

И то је крај Тексашког масакра моторном бројаницом, барем до неког следећег занимљивог путовања. Хвала вам на читању!

FIN