Са о. Димитријем ујутро идем у цркву. Он тамо проводи свако јутро и припрема вечерње средом и недељну Литургију, као и недељну проповед. Парохијани ту могу да га нађу свако јутро, прича ми о својој парохијанки Ирени која двапут годишње иде за Москву да види породицу и од тамо увек донесе нешто за цркву: велики свећњак, икону великог формата итд. Док он куцка проповед ја црткам Псалтир.
На путу назад одлазимо у Office Depot. У Србији ми хипермаркетом називамо вееееелику продавницу дневних потрепштина. Е сад замислите продавницу те величине, само за канцеларијски материјал. Луди људи, па сви знају да се канцеларијски материјал маздише са посла.
O. Димитрије иде у теретану на неке вежбе - или оде на траку око 45 минута или оде са неком својом групом на вежбе. Иде на вежбе да би смањио крвни притисак и предпредио кардиоваскуларне болести. Плаћа све то целих 10 долара месечно и свих тих 10 долара месечно му рефундира здравствено. Набавио ми је пропусницу (јер га власница теретане готиви) па сам и ја могао да се придружим вежбама. Тренер, Ник, има такав кез да сам сигуран да једва чека да стави осмех на лице Бетмену и сваком житељу Готам Ситија. Вежбе трају тачно пола сата (,,Ник не верује у паузе''), у групи је и та пуначка црнкиња Бети која стално узвикује: ,,O Lord! O Jesus!'' Пред крај вежби и ја сам.
Увече смо гледали један од омиљених филмова о. Димитрија, ,,Арсеник и старе чипке'' (Arsenic and Old Lace). Сит се исмејах, препоручујем.
Нема коментара:
Постави коментар