Устајемо раније да бисмо се спремили за Литургију, о. Димитрије и ја одлазимо мало раније, Сузан долази касније својим колима. Сада сам посматрао и проскомидију, мислим да је о. Димитрије поменуо око 1000 имена. Иначе стандардна руска проскомидија, литургијски не претерано упечатљива.
Проповед била баш лепа (трајала 15 минута, снимао сам је мобилним па знам), о. Димитрије причао о томе како су Христовим васкрсењем наше страсти умртвљене, али да се ми упркос томе уредно трудимо да нашим старим гресима, страстима и лошим навикама дамо вештачко дисање и да их одржавамо у неком пакленом привиду живота.
Мали осврт на Еритрејце, пошто је сада у цркви била сасвим друга тура истих. Они раде сваку смену коју могу да уграбе да би у САД пребацили што више својих рођака јер Еритреја и није најсрећније место за живот. Отприлике на сваких 30.000 долара могу да пребаце још додатног члана породице. Еритреја је у неком сталном рату са Етиопијом, војници иду да се боре само са пушком и ничим више (тј. без хране - људи се на бојном пољу више убијају надајући се да ће на противнику наћи неко следовање хране). Ако имају ту срећу да нису у борби, председник шаље војнике да раде на плантажама његових пријатеља, познаника и сродника, тј. - постају робови. Врло су побожни, крсте се христограмом са лева надесно (тај детаљ ми је протекао са претходне Литургије).
После службе једемо неки еритрејски хлеб, другачији него прошли пут, овај је као некаква дебела палачинка (тј. идентичан као палачинка) само благо киси и благо је љуткаст. О. Димитрије моли парохијане да му помогну да се покоси трава око цркве у суботу (ја одахнуо, бришем одавде у четвртка, so long suckers). Одлазимо на ручак у Arby's, на некакве сендвиче са говедином, много лепо.
После поподневне дремке одлазимо за Сан Антонио, тамо живи њихова ћерка Криса са мужом јој, као и син Дејв (имају и најстаријег сина, Џона, не знам у којој држави он живи). Пут траје око 2 сата, слушамо неког њиховог комичара Гарденера. Успут стајемо код неке бензинске пумпе да купимо пиће, ја узео неки сок 100% од грожђа, у колима видим да није 100% грожђе него 100% дневне потребе витамина C, али зато шећера унутра да ослепиш, дође ми да проспем али би онда Земља добила дијабетес. После сам морао сав тај шећер да исперем Старбакс кафом (да, било је толико слатко да је Старбакс кафа у поређењу са тиме сирће).
Стижемо до куће, ту су иначе о. Димитрије и Сузан живели пре него што су се преселили у Тексас. Чекају нас Криса (зајебант), њен муж Бритон (лик висок 2 ипо метра, мислим), Дејв (Крисин рођени брат, програмер, зајебант), Мајкл (њихов друг, иначе се о. Димитрије и Сузан зезају да је он њихово 4. дете пошто је провео доста времена код њих када му је умрла мајка), Мајклова девојка Лорен (спрема костим змаја за неки geek con, носи мајцу са натписом Essential NPC - do not kill, rob or maim, наравно зготивио сам је на кеца) и њихове две мачке, Сенди и Локи (обе су женке).
Криса (или како ја волим да је зовем њеним пуним именом, Кристофер) направила феноменалну лазању са спанаћем, а попадија донела смрзнуту питу са спанаћем и фетом из Викторије, ождрали се као стоке. Онда смо правили smores, то је тек зло. Заложи се ватра, у њој се запали маршмелоу, таман мало букти док не крене да се топи, и онда се тај маршмелоу стави између два крекера (где је већ стављена коцкица чоколаде, која потом креће лепо да се топи), крекери се притисну док се не добије сендвич калоријска бомба, и онда се то поједе. Ко преживи, прича.
Остатак вечери гледамо Rap Battles, Honest Trailers и остале клипове са You Tube-a, ја добио потпуно празну собу (тј. у њој се налази једна лампа и струњача са јастуком и ћебетом), заспао као заклан.
Нема коментара:
Постави коментар