Дан 1 - Литурџи

Овде Литургију служе у 10 сати недељом, за разлику од Србије и већине Тексаса где се служи у 9 (на велику радост што моју, што осталих парохијана). Долазимо у цркву Свих Светих, малу шестоугаону ротунду насред огромног поља. Иначе, земљу за цркву и новац за њену градњу је донирао неки баптиста, не знам тачно из којих разлога. Црква има најлепши резбарени дрвени иконостас на свету. Почињу да пристижу парохијани (нема их много, било нас је око десетак ван олтара и двојица у олтару, сви се нешто разбежали ове недеље). 

Сада иде опис тексашке Литургије, кога смара поређење са српском, нека прескочи.

(Певају целе псалме на антифоне, за разлику у Србији где се на 1. антифон пева само пар стихова а пре Сине Јединородни ништа. Не клањај се на ,,Поменувиши пречисту, преблагословену...''. На великој и сугубој јектенији имају додатну прозбу за председника и све наоружане силе. На сугубој јектенији има доста додатних молитава - што се тиче самих парохијана, хришћана који страдају у Сирији и у вези рата између Русије и Украјине. Литургијске молитве се читају тихо, са изузетком канона Евхаристије који се цео чита гласно. Цео народ одговара ,,Амин! Амин! Амин, амин амин!'' током освећења Дарова, а не само свештеник или ђакон ако га има. После освећења Дарова цела црква прави велики поклон. И Символ вере и Оче наш се поју, њихово рецитовање зову ,,грчком праксом''. Свештеник наглас помиње све одсутне парохијане поименце пред Даровима. Цела црква рецитује молитву пред Причешће Св. Јована Златоустог: ,,Верујем Господе и исповедам...''. Убрус држе двојица мирјанина испод путира, један од њих отире уста. Пошто се верник причести треба и да целива основу путира. Уз нафору се добија и гутљај вина. Поје се цео псалам 33 као део Литургије, а не као пратња дељењу нафоре. Обавештења за следећу Литургију и све остало што можда интересује заједницу се читају пре ,,Благословно Име Господње''.

У цркви је иначе било четворо Еритрејаца који су имали своје додатне обичаје: у цркви су боси, доста чешће праве велике поклоне и мајка све време иде за својом ћерком и манично брише за њом.

О. Димитрије ме је причестио на црквенословенском. После Причешћа сам укапирао да имам једну огромну Мистину длаку у устима коју сам уз све силе прогутао.

Парохијани су више него живописни.

Мелиса и Барбара, које су ме довезле.

Џон, Барбарин муж, Мелисин отац. Доста стар и поприлично наглув. Он чтецира у олтару и често се толико изгуби у молитви да о. Димитрије мора да га буди да би урадио шта треба у олтару. Димитрије и Сузан ми говоре да се он скоро редовно моли и више од 4 сата сваке ноћи, јер све молитве чита врло споро, има целу књижицу са именима људи за које се моли. Та имена он не прочита редом, него застане код сваког, замисли ту особу, покуша да се сети које проблеме та особа можда има да би их поменуо у молитви. Све време ме нуткао да ми позајми своју одећу јер је моја и даље у торби у Истанбулу.

Џо. Њихов главни чтец. О. Димитрије је рекао да могу да читам Апостол на Литургији, али када сам видео да је њихов чтец у инвалидским колицима било ми безвезе. У огромним је боловима, има неку дегенеративну болест која ће му кад-тад изјести плућа и срце и која је могла да се спречи, али због погрешне дијагнозе је био лечен погрешним лековима што је само убрзало напредак болести. 

Расел. Главни појац, прелепо пева. Када се обратио у Православље упао је у велику свађу са својом сестром која је апсолутно убеђена да се он придружио некој сатанистичкој секти. Иначе се бави оправком оргуља, тако да га о. Димитрије стално зеза да сигурно није постао православан да би себи набацио посао. 

Еритрејци. Петоро њих, мајка са две ћерке и два мушкараца. Они су имали своје додатне обичаје: у цркви су боси, доста чешће праве велике поклоне и мајка све време иде за својом ћерком и манично брише за њом. Мало старија Марија говори енглески, а мала Миа је нешто најслађе што сам у животу видео. Један од двојице мушкараца нешто натуца енглески и труди се да поје заједно са осталима.

Током coffee hour-а после Литургије су послужили оне праве полицијске крофне које су много боље него варијације на исте у Србији, као и еритрејски хлеб. Иначе, током објављивања информација за сл. недељу током Литургије, о. Димитрије је све остале посебно позвао да се помоле за мој пртљаг да ми се што пре нађе и врати. Заједница је врло присна, сви су врло причљиви. Матушка у дворишту цркве гаји органско поврће тако да сваки парохијанин може да се послужи њим (тикве и парадајз).

На ручак одлазимо у Golden Corall, за 37 долара (нешто око 3000 динара) троје једу док не свисну, избор хране лудило. Овде су чаше иначе огромне, не лажу када се говори о америчким порцијама.

Увече ме Сузана провела кроз њену башту у задњем дворишту и упознала са свим биљкама. Увече блејали пред ТВом (овде иначе само пуштају филмове, серије, рекламе и упозорења за торнада).