понедељак, 7. јул 2014.

Дан 7 - 5. јули

Капљице тексашке мудрости:
,,Оброк није готов када сам сит, оброк је готов када мрзим самог себе!''
,,Пријатеља никад доста, барем док не почну да позајмљују паре.''
,,Све што оде горе мора да оде доле, сем цена.''

Дан почео некако стандардно, опет одлазимо у групу за мало проблематичније парохијане, упознајем двојцу који су ми били баш упечатљива. Мајк, човек је као од брега одваљен, већу људину у животу нисам видео, али или је био мало цирке, или је мало ометен у развоју или је много користио нешто па је сав тако мало успорен. Други је Крис, каже ми о. Димитрије да је он најдивније створење које познаје, али пре пар година је био такав да се овердозирао, лежао је мртав насред дневне собе, његов ујак и баба су били ту, ујак покушава да га реанимира, рођена бака виче у позадини: ,,Остави га! Остави га!'' Али ето, опаметио се сад.

Остатак вечери некако лепо, матушка направила пилеће кобаје са фетом и спанаћем, о. Димитрија већи део вечери смара Колин, момак коме је он доста помогао и који га окреће два-три пута дневно да причају око сат и више, све са уредним пропратним коментарима од мене и попадије.

Maло ћу да опишем кућу, пошто немам кабл од апарата.
Кућа има само приземље (Димитрије: ,,Мрзим степенице!'') и нема подрум (Сузан: ,,Када упозоре за торнадо кријемо се у WC-у, тамо је најбезбедније.'') Кућа окружена гомилом других идентичних кућа, миран комшилук. На кући имају једну паукову мрежу коју не дирају јер им смањује популацију комараца. Унутра се директно улази у огромну дневну собу, доста је светла због светларника на плафону. Пар гарсоњера на коме има гомила икона, поређаних без неког посебног реда, једна од гарсоењера (без икона) је заправо старински грамофон који се отвара и који треба да се навије ручицом. Имају релативно обичан ТВ са око 200+ DVD наслова, уредно поређаних по абецедном реду. Дневна је директно повезана са кујном и трпезаријом, у трпезарији пар полица који су препуни разнораним чајницима (које попадија скупља) и бабушкама (најинтересантнија је бабушка у облику жуте подморнице у којој се налазе Битлси.
Из дневне собе су улази у ходник где на зиду висе разноразни крстови (православни, без корпуса, са корпусом, са натписом, без натписа, келтски итд.). Из тог ходника се улази у Сузанину собу за шивење (пуна конаца и сличних ствари; иначе Сузана скупља све са мотивима јастога, има чак и костим јастога за Ноћ вештица), Димитријеву библиотеку (man cave, у центру комп, цела соба окружена полицама са књигама, све полице попуњене дупке књигама, плус још толико књига на поду) и моја соба (кревет на расклапање, још гомила књига на полици, комода са фотографијама и здела са Хершис чоколадицама само за мене). 

Иначе, причамо о свакаквим стварима. О. Димитрија је посебно интересовало које су дежурне српске теорије завере (ХААРП, chemtrails, вакцине, лепо се исмејао човек, матушка се крсти левом и десном када је чула да овде у Србији мислимо да у САД забрањују да се сади органско воће и поврће или да се скупља кишница). Причали смо о локалним кримосима (нпр. човек који је оставио дете у колима док је он отишао у куповину, и дете умрло у колима од врућине; оптужили га за убиство када су му на browsing history нашли да је он истраживао колико дуго детету треба да се угуши у колима), матушкином раду у болници (прича о жени која је изгубила дете јер није хтела да му даје инсулин јер је дете увек плакало када би требало да добије инјекцију, једном није стигла на време до болнице) и остале сличне веселе теме. 

Нема коментара:

Постави коментар