Дан 2 - Шопинг

Ујутро имамо приморски доручак - oно, сецкамо хлеб, шунку, сир, парадајз, и ко шта зграби. Махом ја. Данас је дан за шопинг, што ће рећи досадан дан, посебно што се тиче блога. Прва мета је Tiger - то вам је нека данска фирма која је специјализује у мамипарама. Суштински, све се своди на ,,шта ће ми ово'', али када је све онако набацано на гомилу, као у CoinCasa-и, делује супер. Пошто смо Соња и ја накуповали гомилу бескорисних џиџабиџа, обилазимо разне продавнице. Ту сазнајем да је Новак Ђоковић католик.

Пошто смо ипак туристи, а највише волимо домаће и традиционално, одлазимо у Starbucks (tj. Sternbucks, Etoilebucks). Тамо вас фини људи питају које име да ставе на шољу пре него што вас услуже. Да бих избегао конфузију са мојим збуњујућим именом, ја им кажем ''Маx.'' Kaсније видим да на чаши пише ''Snacks.''

Више НИКАДА нећу пити у том Starbucksу.
... игноришите стомак. Соња, мртва си.

За ручак идемо у Вапијано. Лепо код Вапијана је што видите да вам кувар не пљује у храну, а лоше је што одете гладни. Данас имамо забрану да долазимо кући до 17ч јер станодавка показује стан потенцијалним станоузимачима, тако да ландрамо около. Између осталог улазимо у протестантску цркву која нам је на пљуцометар од стана. 

После подневне дремке одлазимо до неких кич кафића у близини протестантске катедрале Св. Павла; уређени су као бродићи и плаже Кококабане насред средњовековног европског града. Тамо једемо тапас са мунстер сиром на подлози од традиционалног алзашког намаза који се прави од парадјза, тј. топли сендвич (Соња: ,,Ови опишу храну као ЕрСрбија, 'димљена пилетина', добијеш виршлу, 'дезерт од воћа,' добијеш воћни јогурт у чаши!''). За све име док смо били у кафићу, девојке буље у момка иза мене који наводно личи на Џона Снежног (не личи уопште, доказ приложен испод).

Слика је сликана само због ,,Џона Снежног,'' директно лево од моје шоље.