Тексашки масакр моторном бројаницом: Dan 3

Dan započinjem tako što tražim zgradu gde se nalaze ruski centar i kapela; nalaze se u prikladno nazvanoj Kingdom Power Building. Kapela je baš lepa, kako to već Rusi srede. U kapeli služe dva sveštenika, Rus i Kinez, sa time da su im danas u poseti bila još dva ruska jeromonaha. Liturgija je naizmenično na ruskom, kineskom i engleskom, sa time da su Jevanđelje, Simvol i Oče naš na ruskom i kineskom.

Posle toga jurcam ka Radomiru koji uredno cupka pri metrou. Tu se opredeljujemo za vožnju tramvajem; tramvaji i autobusi su ovde svi dvospratni.

Danas je inače nedelja, što znači da je grad preplavljen Filipinkama i Maležankama. Ako sam dobro shvatio Rašu (krenuo je priču baš kada sam ulovio wi-fi), one ovde mahom rade kao dadilje i kućepaziteljke, i na jadevite jade su izvojevale da imaju jedan slobodni dan, nedelju. One to dragoceno vreme koriste da se sve skupe i posedaju na karton ispod pasareli, na autobuskim i metro stanicama, u podzemnim prolazima i ostalim mestima gde nikome normalnome ne bi palo napamet da pravi piknik (samo retke odu u park ili botaničku baštu). Tu onda pokazuju jedna drugoj krpice i farbaju nokte.

Dadilje i kućepaziteljke u pozadini, debil u prvom planu

Danas treba da obiđemo Velikog Budu, drevnu budističku znamenitost sagrađenu 1993. Do tamo se dolazi žičarom, i opredeljujemo se za kabinu sa staklenim podom, što možda za stokilaša i nije najsrećnije rešenje.

Prvo dolazimo do sela ispred Bude i manastira. To nije pravo selo; više kao Diznilend bez tobogana i vrteški. Sastoji se mahom od kafića, restorančića i preskupih suvenirdžinica.

Prvo se penjemo do Velikog Bude. Nalazi se na vrh brda; sam Buda je zapravo svetilište u kom se nalazi deo njegovih moštiju. Buda je podeljen na četiri sprata, a kip je okružen sa šest deva koje ga daruju simboličnim poklonima.

Nadalje idemo u manastir; u njemu se nalazi samo stara igumanija, bez monahinja. Manastir je ludilo mozga, prosto neopisivo rečima.

Kao i svaki pobožni budista, Radomir je hteo da upali tamjan za svoju porodicu. Kupi se tamjan (u obliku štapića; ja ga zovem špagete), zapali se na obližnjem plamenu i onda se zabode u preogromne kadionice koje su raštrkane na sve strane.